“Uništenje strukture ne isključuje očuvanje njenog duha.”

― Rem Kolhas,  Životi jednog bloka

 

 

Objekat kvalitet stiče osipanjem. Tako postaje deo okruženja, deo deo svakog trenutka zadatog mu mesta. Kada krene da se troši, da nestaje, to znači da je krenuo pravim putem. Jer objekat koji stari savremen je stalno, objekat koji je moderno trajan savremen je samo u trenutku kada je nastao (ako i tada). Onog trenutka kada je završen naglo postaje zastareo, ne poprima kvalitete procesom starenja.  

 

Više je hraborosti potrebno u tome da se napravi nešto što će nestati, nego nešto s namerom da traje. Nešto što je osmišljeno da bi nestalo promišljeno je do detalja. Težnja ka trajnosti je karakteristika nezrelih.  

Fizička trajnost kao cilj je prevaziđena, objekat koji nastavlja da traje u kolektivnom sećanju i nakon svoje dematerijalizacije, postigao je istinsku trajnost. Objekat koji se ne menja u startu je zaboravljen.